премѣ́рити [премерити]
Фл ‹Премеряти(ся)›, ‹премерити›. Совр. нет. ▸ Измерять(ся). ◂ Супр., 245, 2. Иак. Бор. Гл., 141.
Алекс ‹премѣ́рити›, ряю, еши, измѣрить, испытать мѣрою. Прол: Іул: 2.
чс -