про́пасть

про́пасть [пропасть]

od пропасть, ущелье, бездна

Дч* ущелье (Евр. 11, 37, 38); бездна.

ГлтНЗ (χάσμα, hiatus; ὀπή, caverna) – пропасть, ущелье. Лк 16:26 и҆ над̾ всѣ́ми си́ми междꙋ̀ на́ми и҆ ва́ми про́пасть вели́ка ᲂу҆тверди́сѧ.

чс 60 ВЗ=13 ЕВ=1 ЕВБ=1 Окт=7 МнП=1 МнС=1 МнК=10 ТрП=6 ТрЦ=1 СлП=1 Сол=1 Проч=7

gr про́пасть: S,f,inan; sg,nom/acc