проименова́тисѧ
проименова́тисѧ [проименоватися]
od давать себе прозвище
Дч* брать себе прозвище (1 Макк. 2, 3□).
чс *
gr проименова́тися: V,pf,intr,med; :
проименова́тисѧ [проименоватися]
od давать себе прозвище
Дч* брать себе прозвище (1 Макк. 2, 3□).
чс *
gr проименова́тися: V,pf,intr,med; :