стопа̀

стопа̀ [стопа]


od стопа ноги, лодыжка, след, 2. переход, шествие


Св ступня, нога.


Дч* ‹стопа́› сущ. (греч. ἴχνος) — ступня ноги; след; (κρηπτίς) сапог; (σφυρόν) лодыжка; (διάβημα, βῆμα) переход, шествие; Стопа ног Божиих — храм Божий на земле (Иез. 43, 7). вскꙋ́ю ѹ҆ме́длиша стопы̑ колесни́цъ є҆гѡ̀ (Суд. 5, 28). Разшири́лъ є҆сѝ стѡпы̀ моѧ̑ подо мно́ю (2 Цар. 22, 37).


ГлтНЗ (βῆμα, vestigium; ἴχνος, vestigium) – стопа; след, путь, Деян 7:5 и҆ не дадѐ є҆мꙋ̀ наслѣ́дїѧ въ не́й, нижѐ стопы̀ (β.) нѡ́гꙋ (ни на стопу ноги).


чс 4 ВЗ=2


gr стопа́: S,f,inan; sg,nom