ѹ҆ра́нитисѧ [уранитися]
Дч ‹ѹ҆ранѧ́юсѧ› (ἀλγέω) = страдаю, мучусь (гл 8 пон. к. 1 п. 1 тр. 4).
Фл ‹Уранятися›, ‹уранитися›. Совр. нет. ▸ Наносить себе раны. ◂ Мин. Сент., 26.
чс *
gr ура́нитися: V,pf,intr,med; :