безмѣ̑рнаѧ
безмѣ̑рнаѧ [безмерная]
od ‹Безмѣ́рнаѧ› что сверх меры
Дч* ‹безмѣ́рнаѧ› сущ. собир. о том, что сверх меры. Мы же не въ безмерная похвалимся (2 Кор. 10, 13□).
чс 32 АП=2 АПБ=2 Окт=2 МнО=1 МнК=14 СлП=3 Проч=4
gr безмѣ́рный: A; plen,pl,n,nom/acc|plen,du,m,nom/acc
См| безмѣ́рный