вдаѧ́й
вдаѧ́й [вдаяй]
ГлтНЗ (ὁ ἐκγαμίζων, qui dat nuptum) – выдающий, отдающий (замуж). 1Кор 7:38□ Тѣ́мже и҆ вдаѧ́й бра́кꙋ свою̀ дѣ́вꙋ до́брѣ твори́тъ: и҆ не вдаѧ́й лꙋ́чше твори́тъ.
чс 5 АП=2 АПБ=2
gr вдая́ти: V,ipf,tran; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom
См| вдаѧ́ти