вдаѧ́й

вдаѧ́й [вдаяй]

ГлтНЗ (ὁ ἐκγαμίζων, qui dat nuptum) – выдающий, отдающий (замуж). 1Кор 7:38 Тѣ́мже и҆ вдаѧ́й бра́кꙋ свою̀ дѣ́вꙋ до́брѣ твори́тъ: и҆ не вдаѧ́й лꙋ́чше твори́тъ.

чс 5 АП=2 АПБ=2

gr вдая́ти: V,ipf,tran; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom

См| вдаѧ́ти