вирѵ́ллїй

вирѵ́ллїй [вириллий]

od ‹Вири́ллїй› берилл

Дч* ‹вири́ллїй› сущ. (греч. βηρύλλιον, βήρυλλος) — берилл, драгоценный камень. и҆ стѡ́гны і҆ерⷭ҇ли́мскїѧ вирѵ́лломъ и҆ а҆нѳра́ѯомъ и҆ ка́менїемъ ѿ сꙋфі́ра ѹ҆те́лютсѧ (Тов. 13, 17).

САР-1 ‹ВИРѴ́ЛЛЪ›, лла, и ‹Вирѵллій›, лія. с. м.Греч.
Beryllus.
Кристаллъ, цвѣтомъ зеленоголубоватый, или подобный водѣ морской. Іудейскіе Первосвященники носили его въ числѣ прочихъ камней на персяхъ.
‹И основанія стѣны града всякимъ драгимъ каменіемъ украшени: Седмое хрѵсолиѳъ, осмое вирѵллъ, девятое топазій›, и проч. Ап. XXI. 20.
→САР-1 т.1, с.713

чс 2 ВЗ=2

gr вирѵ́ллій: S,m,inan; sg,nom/acc