ме́чь
ме́чь [мечь]
Св ‹ме́чъ во оуста́хъ› — (Пс. 58, 8□) в зн.: злоречить, клеветать язвительно.
Дч* ‹мечь› (греч. ἑσμός) пчелиный рой.
Ник ‘Засуха летняя’ ( […] Агг 1:11□). […]
чс 412 ВЗ=108 ЕВ=1 АП=6 АПБ=3 ЕВБ=2 Окт=6 МнП=9 МнО=8 МнС=6 МнК=66 ТрП=20 ТрЦ=2 Слж=1 Трб=3 СлП=14 Мол=2 Акф=1 Проч=29
gr ме́чь: S,m,inan; sg,nom/acc
См| ме́чъ