ме́чь

ме́чь [мечь]

Св ‹ме́чъ во оуста́хъ› — (Пс. 58, 8) в зн.: злоречить, клеветать язвительно.

Дч* ‹мечь› (греч. ἑσμός) пчелиный рой.

Ник ‘Засуха летняя’ ( […] Агг 1:11). […]

чс 412 ВЗ=108 ЕВ=1 АП=6 АПБ=3 ЕВБ=2 Окт=6 МнП=9 МнО=8 МнС=6 МнК=66 ТрП=20 ТрЦ=2 Слж=1 Трб=3 СлП=14 Мол=2 Акф=1 Проч=29

gr ме́чь: S,m,inan; sg,nom/acc

См| ме́чъ