непреидꙋ́щїй

непреидꙋ́щїй [непреидущий]


Фл ‹Непреидомый›, ‹непреидущий›. Совр. нет. ▸ Не преходящий, непреодолимый. ◂ Супр., 394, 15. Ио. екз. Бог., 104. Изм. 291.


чс *


gr непреиду́щій: A; :