пое́млющїй [поемлющий]
ГлтНЗ ‹Пое́млющь›, ‹-їй› (κατήγορος, accusator) – обвинитель. Деян 24:8□ повелѣ́въ и҆ на́мъ пое́млющымъ на́нь и҆тѝ къ тебѣ̀.
чс 3
gr поима́ти: V,pf,tran; °
См· поима́ти