помоли́вшїйсѧ

помоли́вшїйсѧ [помолившийся]

ГлтНЗ ‹помоли́всѧ› (προσευξάμενος, precatus; δεηθείς, precatus) – помолившийся. Деян 1:24 и҆ помоли́вшесѧ рѣ́ша.

чс *

gr помоли́тися: V,pf,intr,med; °

См| помоли́тисѧ