похища́тисѧ
похища́тисѧ [похищатися]
САР-1 ‹Похища́юсь›, ся, ешься, ща́ться, похититься. гл. стр.
Похищаемъ бываю.
→САР-1 т.6, с.541
чс 1 Проч=1
gr похища́тися: V,ipf,intr,med; inf
похища́тисѧ [похищатися]
САР-1 ‹Похища́юсь›, ся, ешься, ща́ться, похититься. гл. стр.
Похищаемъ бываю.
→САР-1 т.6, с.541
чс 1 Проч=1
gr похища́тися: V,ipf,intr,med; inf