ѹ҆мꙋдрѣ́ти [умудрети]
СЦРЯ ‹умудрѣ́ти› гл. ср. сов. Церк. ▸ Сдѣлаться мудрымъ, умнымъ. ◂ И во Имаѳѣ въ предѣлѣхъ его Тѵръ и Сидонъ, яко умудрѣша зѣло. Зах. IX. 2.□
чс *
gr умудрѣ́ти: V,pf,intr; :