прегрѣше́нїе

прегрѣше́нїе [прегрешение]

od грех, промах, падение

Сд грех, букв. промах, падение, παράπτωμα: и҆збавле́нїе мои́хъ прегрѣше́нїй прошꙋ̀ прїѧ́ти мѝ и прошу, чтобы получить мне освобождение от моих грехов (млв Прич 7).

Фл ‹Прегрешение›. Совр. устар. ▸ Грех, проступок. ◂ Зогр., Остр., Мк. 11, 25.

чс 31 ВЗ=1 АП=4 АПБ=6 Окт=2 МнО=1 МнК=2 ТрП=1 Трб=6 Мол=1 Проч=3

gr прегрѣше́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc