прележа́ти

прележа́ти [прележати]


Фл ‹Прележати›. Совр. нет. ▸ Провести ночь. ◂ Суд. 19, 10. по сп. XIV в.


Алекс ‹прележа́ти›, индѣ значитъ: упокоиться сномъ. Руѳ: 3. 13.


чс *


gr прележа́ти: V,ipf,intr; :