прележа́ти

прележа́ти [прележати]

Фл ‹Прележати›. Совр. нет. ▸ Провести ночь. ◂ Суд. 19, 10. по сп. XIV в.

Алекс ‹прележа́ти›, индѣ значитъ: упокоиться сномъ. Руѳ: 3. 13.

чс *

gr прележа́ти: V,ipf,intr; :