со́нъ
со́нъ [сон]
od сновидение
Дч* сущ. (греч. τὸ ἐνύπνιον) сновидение. повѣ́да и҆̀мъ фараѡ́нъ со́нъ сво́й (Исх. 41, 8□).
ГлтНЗ (ὄναρ, somnium; ὕπνος, somnus; ἐνύπνιον, somnium) – сон, сновидение. Мф 1:20□ во снѣ̀ ꙗ҆ви́сѧ. Мф 1:24□ Воста́въ – ѿ сна̀ (ὕ.). Деян 2:17□ и҆ ста́рцы ва́ши сѡ́нїѧ (ἐνύπνια) ви́дѧтъ (и старцы ваши сновидениями сразу вразумляемы будут).
чс 258 ВЗ=32 ЕВБ=2 Час=4 Окт=18 МнП=4 МнО=3 МнС=2 МнК=53 ТрП=12 ТрЦ=3 Слж=2 Трб=11 СлП=10 Мол=1 Акф=1 Тип=2 Сол=1 Проч=20