соплеме́нникъ

соплеме́нникъ [соплеменник]

Фл ‹Соплеменник›. ▸ Человек одного с кем-л. племени, народа, одной национальности; сродич. ◂ Клоц. 3 б, 20–21.

чс *

gr соплеме́нникъ: S,m,anim; :