соплеме́нникъ

соплеме́нникъ [соплеменник]


Фл ‹Соплеменник›. ▸ Человек одного с кем-л. племени, народа, одной национальности; сродич. ◂ Клоц. 3 б, 20–21.


чс *


gr соплеме́нникъ: S,m,anim; :