сꙋмнѧ́йсѧ
сꙋмнѧ́йсѧ [сумняйся]
ГлтНЗ ‹сꙋмнѧ́сѧ› (διακρινόμενος, ambigens, qui ambigit, ἀνακρίνων, discriminans) – сомневающийся; исследующий. Иак 1:6□ Да про́ситъ же вѣ́рою, ничто́же сꙋмнѧ́сѧ: сꙋмнѧ́йсѧ бо ᲂу҆подо́бисѧ волне́нїю морско́мꙋ, вѣ̑тры возмета́емꙋ и҆ развѣва́емꙋ.
чс 3 АП=1 МнК=2
gr сумнѣ́тися: V,ipf,intr,med; partcp,fut,act,brev,sg,m/n
См· сꙋмнѣ́тисѧ