сꙋмнѧ́йсѧ

сꙋмнѧ́йсѧ [сумняйся]


ГлтНЗ ‹сꙋмнѧ́сѧ› (διακρινόμενος, ambigens, qui ambigit, ἀνακρίνων, discriminans) – сомневающийся; исследующий. Иак 1:6 Да про́ситъ же вѣ́рою, ничто́же сꙋмнѧ́сѧ: сꙋмнѧ́йсѧ бо ᲂу҆подо́бисѧ волне́нїю морско́мꙋ, вѣ̑тры возмета́емꙋ и҆ развѣва́емꙋ.


чс 3 АП=1 МнК=2


gr сумнѣ́тися: V,ipf,intr,med; partcp,fut,act,brev,sg,m/n

См· сꙋмнѣ́тисѧ