то́ждеже [тождеже]
СЦРЯ ‹то́жде же› нар. Церк. ▸ Также. ◂ Тожде же и разбойника, распятая съ нимъ, поношаста ему. Матѳ. XXVII. 44.□
чс 1 МнО=1
gr то́йжде+же: APRO; brev,sg,n,nom/acc