то́ждеже

то́ждеже [тождеже]


СЦРЯ ‹то́жде же› нар. Церк. ▸ Также. ◂ Тожде же и разбойника, распятая съ нимъ, поношаста ему. Матѳ. XXVII. 44.


чс 1 МнО=1


gr то́йжде+же: APRO; brev,sg,n,nom/acc