є҆пі́скопскїй

є҆пі́скопскїй [епископский]

Фл ‹Епископский›, (‹епискупский› — совр. нет). ▸ Прил. к ‘епископ’. ◂ Супр., 202, 29. Усп. сб., 62.

Дерив Прил. к є҆пі́скопъ

чс 3 Проч=1

gr епі́скопскій: A; plen,sg,m,nom/acc