і҆́дѡлъ
і҆́дѡлъ [идол]
od ‹И҆́долъ› идол, истукан, статуя языческого божества
Дч* сущ. (греч. σέβασμα) истукан (Прем. 15, 17□): (εἴδωλον), статуя языческого божества. да не покло́нѧтсѧ де́мѡнѡмъ, ни і҆́дѡлѡмъ златы̑мъ и҆ срє́брѧнымъ, и҆ мѣ҆дѧнымъ и҆ ка́мєннымъ и҆ древѧны̑мъ (Откр. 9, 20□).
ГлтНЗ (εἴδωλον, idolum) – идол: кумир. Деян 7:41□ и҆ принесо́ша же́ртвꙋ і҆́дѡлꙋ.
чс 38 ВЗ=1 АП=5 АПБ=6 МнК=7 ТрЦ=2 Тип=2 Проч=3