ѡ҆бѣщава́ющїйсѧ
ѡ҆бѣщава́ющїйсѧ [обещавающийся]
ГлтНЗ (ἐπαγγελλόμενος, spondens) – обещающийся: дающий обет. 1Тим 2:10□ є҆́же подоба́етъ жена́мъ ѡ҆бѣщава́ющымсѧ (посвящающим себя) бл҃гоче́стїю.
чс *
gr ѡбѣщава́тися: V,ipf,intr,med; °
См· ѡ҆бѣщава́тисѧ