ѡ҆бѣщава́ющїйсѧ

ѡ҆бѣщава́ющїйсѧ [обещавающийся]


ГлтНЗ (ἐπαγγελλόμενος, spondens) – обещающийся: дающий обет. 1Тим 2:10□ є҆́же подоба́етъ жена́мъ ѡ҆бѣщава́ющымсѧ (посвящающим себя) бл҃гоче́стїю.


чс *


gr ѡбѣщава́тися: V,ipf,intr,med; °

См· ѡ҆бѣщава́тисѧ