ѡ҆сꙋжде́ный

ѡ҆сꙋжде́ный [осужденый]

Фл ‹Осужденный›, (‹осужденый› — совр. нет), прич. и в зн. сущ. ▸ Тот, кто признан виновным. ◂ Супр., 448, 12. Изб. 1076 г., 23 об. 10.

чс 2 Окт=2

gr ѡсуди́ти: V,pf,tran; partcp,praet,pass,plen,sg,m,nom/acc

См| ѡ҆сꙋжде́нный ѡ҆сꙋди́ти ѡ҆сꙋжде́нъ