ѹ҆боѧ́всѧ
ѹ҆боѧ́всѧ [убоявся]
ГлтНЗ (φοβηθείς, metuens; πτοηθείς, cunsternatus; εὐλαβηθείς, qui veritus construxit) – убоявшийся, устрашившийся; смутившийся; благоговеющий. Мф 25:25□ и҆ ᲂу҆боѧ́всѧ. Лк 24:37□ Оу҆боѧ́вшесѧ (π.) же и҆ пристра́шни бы́вше (они, смутившись и испугавшись).
чс 78 ВЗ=1 ЕВ=1 АП=2 АПБ=2 ЕВБ=1 Окт=3 МнП=2 МнС=1 МнК=26 ТрП=4 ТрЦ=1 Акф=1 Тип=6 Сол=1 Проч=3
gr убоя́тися: V,pf,intr,med; partcp,praet,act,brev,sg,m,nom/acc
См· ѹ҆боѧ́тисѧ