ѹ҆бѣжде́нїе

ѹ҆бѣжде́нїе [убеждение]

Фл ‹Убеждение›, (‹убежение› — совр. нет). ▸ Действие по зн. гл. ‘убеждать’, ‘убедить’; убежденность в чем-л. (дрр. нет); твердое мнение о чем-л. (дрр. нет). ◂ Бер. Ефр. Корм., 14.

чс 2 Проч=2

gr убѣжде́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc