кладене́цъ

кладене́цъ [кладенец]

od колодезь

Фл ‹Кладенец›, ‹кладец›. Совр. нет. ▸ Колодец. ◂ Г. Ам. 1389 г., 34. Ио. екз. Шест., 3 об.

чс 7 МнС=2 МнК=1 ТрП=1 ТрЦ=1

gr кладене́цъ: S,m,inan; sg,nom/acc