кова́нїе [кование]
Фл ‹Кование›. Совр. нет. ▸ Ковка; украшение из кованого металла; чеканка денег. ◂ Жит. Феод., 110 об. 8, 12.
чс 1
gr кова́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc