коснѧ́щїй

коснѧ́щїй [коснящий]


ГлтНЗ ‹Коснѧ́щъ›, ‹-їй› (χρονίζων, morans) – медящий. Мф 25:5□ коснѧ́щꙋ же женихꙋ̀.


чс *


gr коснѣ́ти: V,ipf,intr; °

См· коснѣ́ти