ме́щꙋщїй

ме́щꙋщїй [мещущий]


ГлтНЗ (βαλλῶν, jacens) – метающий, бросающий. Деян 22:23□ Вопїю́щымъ же и҆̀мъ и҆ ме́щꙋщымъ ри̑зы.


чс *


gr мета́ти: V,ipf,tran; °

См· мета́ющїй мета́ти