мерзи́ти [мерзити]
САР-1 ‹Мерзю̀›, зи́шь, омерзи́лъ, омерзю̀, зи́ть, омерзи́ть. гл. д. Гнушаюсь кѣмъ; или чѣмъ; отвращеніе имѣю. ‹Неправду возненавидѣхъ и омерзихъ›. Псал. CXVIII. 164.□ →САР-1 т.4, с.93
чс *
gr мерзи́ти: V,ipf,intr; :