пока́ѧвшїйсѧ

пока́ѧвшїйсѧ [покаявшийся]

ГлтНЗ (μετανοήσας, qui resipuerit) – покаявшийся. 2Кор 12:21 и҆ не пока́ѧвшихсѧ ѡ҆ нечистотѣ̀ и҆ блꙋже́нїи и҆ стꙋдоло́жствїи, ꙗ҆̀же содѣ́ѧша.

чс 5

gr пока́ятися: V,pf,intr,med; °

См| пока́ѧтисѧ