порѣва́тисѧ
порѣва́тисѧ [пореватися]
СЦРЯ ‹порѣва́ться› ‹ва́юсь›, ‹ва́ешься›, 1) гл. воз. ▸ Стремиться, порываться. ◂ Порѣваться на сраженіе. 2) стр. ▸ Быть порѣваему. ◂
чс *
gr порѣва́тися: V,ipf,intr,med; :
порѣва́тисѧ [пореватися]
СЦРЯ ‹порѣва́ться› ‹ва́юсь›, ‹ва́ешься›, 1) гл. воз. ▸ Стремиться, порываться. ◂ Порѣваться на сраженіе. 2) стр. ▸ Быть порѣваему. ◂
чс *
gr порѣва́тися: V,ipf,intr,med; :