преимени́тый

преимени́тый [преименитый]

Фл ‹Преименитый›, ‹преименный›. Совр. нет. ▸ Знаменитый, славный. ◂ Ио. екз. Бог. 303. Г. Ам., 94.

чс 2 МнК=1

gr преимени́тый: A; plen,sg,m,nom/acc