преимени́тый

преимени́тый [преименитый]


Фл ‹Преименитый›, ‹преименный›. Совр. нет. ▸ Знаменитый, славный. ◂ Ио. екз. Бог. 303. Г. Ам., 94.


чс 2 МнК=1


gr преимени́тый: A; plen,sg,m,nom/acc