созида́ѧй

созида́ѧй [созидаяй]

ГлтНЗ (ὁ οἰκοδομῶν, qui ædificat) – созидающий. Мф 27:40 разорѧ́ѧй це́рковь и҆ тремѝ де́ньми созида́ѧй, сп҃си́сѧ са́мъ.

чс 37 ВЗ=1 ЕВ=2 ЕВБ=4 Окт=1 МнП=1 МнК=11 ТрП=1 ТрЦ=1 СлП=1

gr созида́ти: V,ipf,tran; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom

См| созида́ти