тꙋже́нїе
тꙋже́нїе [тужение]
Фл ‹Тужение›. Совр. нет. ▸ Действие по зн. гл. ‘тужить’, тоска; уныние; притеснение. ◂ Супр., 415. Панд. Ант. XI в., л. 63.
Алекс ‹туженіе›, тоже что туга. Іерем: 9. 10□.
Дерив ≡ тꙋга̀
Дерив Действие по гл. тꙋжи́ти
чс 1 ВЗ=1
gr туже́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc