ча́дце
ча́дце [чадце]
СЦРЯ ‹ча́дце› ‹а›, с. ср. Церк. ▸ смягч. слова ‹ча́до›. ◂ Чадца! храните себе отъ требъ идолскихъ. 1 Іоанн. V. 21.□
Фл ‹Чадце›. Совр. нет. ▸ Чадушко. ◂ Супр. Остр. Ио. 13, 33.≈
ГлтНЗ (τεκνίον, fliolus) – дитя. Гал 4:19□ Ча̑дца моѧ̑, и҆́миже па́ки болѣ́знꙋю.
чс *
gr ча́дце: S,n,anim; :