ѹ҆законе́нїе

ѹ҆законе́нїе [узаконение]

Фл ‹Узаконение›. ▸ Действие по зн. гл. ‘узаконить’; закон, распоряжение. ◂ Панд. Ант. XI в., 328.

чс 1

gr узако́неніе: S,n,inan; sg,nom/acc

См| ѹ҆зако́ненїе