возжже́нїе

возжже́нїе [возжжение]


od засуха


Сд засуха, ἐμπυρισμός: є҆гда̀ бꙋ́деть возжже́нїе, гꙋ́сеницы когда будет (на земле) засуха, (или) саранча (3 Цар 8,37).


Дч* сущ. (греч. ἐμπυρισμός) — засуха. гла́дъ а҆́ще бꙋ́детъ, сме́рть а҆́ще бꙋ́детъ, є҆гда̀ бꙋ́детъ возжже́нїе (3 Цар. 8, 37).


чс 2 ТрЦ=1


gr возжже́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc