манаа̀ [манаа]
od дар, жертвоприношение
Дч* ‹манаа́› сущ. — дар, приношение в жертву. да бꙋ́детъ манаа̀ ѡ҆прѣсно́къ телцꙋ̀ и҆ ѡ҆прѣсно́къ ѻ҆внꙋ̀ (Иезек. 46, 11).
чс 5 ВЗ=5
gr манаа́: S,f,inan; sg,nom