па́костникъ
па́костникъ [пакостник]
od подстрекатель, жало
Дч* сущ. (греч. σκόλοψ) жало. даде́сѧ мѝ па́костникъ пло́ти, а҆́ггелъ сатани́нъ, да мѝ па́кѡсти дѣ́етъ, да не превозношꙋ́сѧ (2 Кор. 12, 7□).
ГлтНЗ (σκόλοψ, surculus infixus) – все заостренное (omine, quod est acutum), кол (palus acutus), жало, бодец, заноза; подстрекатель, подуститель. 2Кор 12:7□ даде́сѧ мѝ па́костникъ пло́ти, а҆́ггелъ сатани́нъ, да мѝ па́кѡсти дѣ́етъ, да не превозношꙋ́сѧ.
чс 3 АП=1 АПБ=1
gr па́костникъ: S,m,anim; sg,nom