поклонѧ́ющїйсѧ

поклонѧ́ющїйсѧ [поклоняющийся]


ГлтНЗ (προσκυνῶν, adorans) – поклоняющийся. Откр 14:11□ и҆ не и҆́мꙋтъ поко́ѧ де́нь и҆ но́щь покланѧ́ющїисѧ ѕвѣ́рю и҆ ѡ҆́бразꙋ є҆гѡ̀.


чс *


gr поклоня́тися: V,ipf,intr,med; °

См· поклонѧ́тисѧ