прети́хїй

прети́хїй [претихий]


Фл ‹Претихий›. ▸ Очень тихий, спокойный. ◂ Мин. 1097 г., Ноябрь, л. 13.


чс 12 СлП=1 Мол=2 Акф=2


gr прети́хій: A; plen,sg,m,nom/acc