тще́тнѡ

тще́тнѡ [тщетно]


Фл ‹Тщетный›, ‹тщетно›. ▸ Суетный, пустой.; ничтожный; бесполезный. ◂ Клоц. 1, 775. Иппол. Антихр., 55.


Дерив Нар. к тще́тный


чс 5 МнО=1 Проч=2


gr тще́тнѡ: ADV;