тще́тнѡ [тщетно]
Фл ‹Тщетный›, ‹тщетно›. ▸ Суетный, пустой.; ничтожный; бесполезный. ◂ Клоц. 1, 775. Иппол. Антихр., 55.
Дерив Нар. к тще́тный
чс 5 МнО=1 Проч=2
gr тще́тнѡ: ADV;