хи́трый

хи́трый [хитрый]

od умелый

Сдхи́трый, хи́тръумелый, годный на многое, πανοῦργος: а҆́ще восхо́щеши, ча́до, нака́занъ бꙋ́деши, и҆ а҆́ще вда́си дꙋ́шꙋ твою̀, хи́тръ бꙋ́деши и если пожелаешь, дитя, будешь научен, и если предашься душой твоей (премудрости), ко всему пригоден будешь (Сир 6,33).

Дч* прил. 1) ловкий; 2) умный.

чс 5 ВЗ=4 ТрП=1

gr хи́трый: A; plen,sg,m,nom/acc

См| хи́тръ