ѡ҆долѣ́вшїй [одолевший]
ГлтНЗ ‹ѡ҆долѣ́въ› (κατακυριεύσας, superatus) – одолевший. Деян 19:16□ и҆ ѡ҆долѣ́въ и҆̀мъ (их), ᲂу҆крѣпи́сѧ на ни́хъ (взял над ними такую силу).
чс *
gr ѡдолѣ́ти: V,pf,tran; °
См| ѡ҆долѣ́ти