веѳга́нъ
веѳга́нъ [вефган]
od дом в саду, дом с садом
Дч* ‹веѳга́нь› сущ. древнеевревр. — дом в саду или с садом. И҆ ѻ҆хозі́а ца́рь і҆ꙋ́динъ ви́дѣ, и҆ побѣжѐ пꙋте́мъ веѳга́нъ (4 Цар. 9, 27□).
Алекс ‹веѳга́нъ›, Еврейск. толкуется: вертоградъ домашній. 4 Цар: 9. 27□.
чс 1
gr веѳга́нъ: S,m,inan,topn; sg,nom/acc