женѧ́йсѧ

женѧ́йсѧ [женяйся]

ГлтНЗ (γαμῶν, qui uxorem ducit) – женящийся. Мф 19:9 женѧ́йсѧ пꙋщени́цею (ὁ ἀπολελυμένην γαμήσας, qui dimissam duxerit, жeнившийся на разведенной).

чс 4 ЕВ=2 ЕВБ=2

gr жени́тися: V,ipf,intr,med; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom

См| жени́тисѧ