и҆спа́днꙋти

и҆спа́днꙋти [испаднути]


od упасть, свалиться на землю


Дч* глаг. упасть, свалиться на землю (Служебн. 1667 г.).


Фл ‹Испаднути›. Совр. нет. ▸ Упасть; согрешить. ◂ Прар., 147.≈


чс 3 МнК=1 Слж=1


gr испа́днути: V,pf,intr; inf