и҆спа́днꙋти

и҆спа́днꙋти [испаднути]

od упасть, свалиться на землю

Дч* глаг. упасть, свалиться на землю (Служебн. 1667 г.).

Фл ‹Испаднути›. Совр. нет. ▸ Упасть; согрешить. ◂ Прар., 147.≈

чс 3 МнК=1 Слж=1

gr испа́днути: V,pf,intr; inf