кꙋ́па

кꙋ́па [купа]


od группа, ряд, 2. куча


Сд 1. группа, ряд, κλισία: посади́те и҆̀хъ на кꙋ́пы по пѧти́десѧтъ рассадите их группами по пятьдесят (человек) (Лк 9□,14); 2. куча, σωρός: и҆ складѐ над̾ ни́мъ кꙋ́пꙋ ка́менїѧ вели́кꙋ ѕѣлѡ̀ и поставил над ним (Авессаломом) кучу камней огромную (2 Цар 18,17).


Св ‹кꙋ́па, кꙋ́пы› — ряд, ряды, артель (Лк. 9, 13□).


Дч* сущ. (греч. σωρός) — куча; (греч. κλισία), купа, группа. И҆ взѧ̀ і҆ѡа́въ а҆вессалѡ́ма, и҆ вве́рже є҆го̀ въ про́пасть вели́кꙋ въ дꙋбра́вѣ, и҆ складѐ над̾ ни́мъ кꙋ́пꙋ ка́менїѧ вели́кꙋ ѕѣлѡ̀ (2 Цар. 18, 17□). Бѣ́хꙋ бо мꙋже́й ꙗ҆́кѡ пѧ́ть ты́сѧщъ. Рече́ же ко ѹ҆чн҃кѡ́мъ свои̑мъ: посади́те и҆̀хъ на кꙋ̑пы по пѧти́десѧтъ (Лук. 9, 14□).


ГлтНЗ (κλισία) – купа. Лк 9:14□ посади́те и҆̀хъ на кꙋ̑пы по пѧти́десѧтъ. (facite ut discumbant per singulos quosque discubitus qninquageni, расcaдите их рядами по пятидесяти).


чс *


gr ку́па: S,f,inan; :